Godinama unazad, kafa nosi reputaciju nečega što je loše za naše zdravlje. Međutim, mnoga sprovedena istraživanja ukazuju da kafa može značajno doprineti zdravlju.
Mnogi kafu povezuju samo sa kofeinom. Ovaj alkaloid kafe je ono što najviše interesuje bodi-bildere i druge sportiste jer stimulativno podstiče metabolizam, povećava energiju i utiče na oksidaciju masti. Na osnovu ovakvih rezultata jasno je zašto je kofein obavezan sastojak u proizvodima za sagorevanje masti, pre work preparatima, energetskim napitcima. Kofein je efikasan, jeftin, poznat i jedan od retkih stimulansa odobren od većine sportskih federacija nakon što ga je Svetska anti doping agencija (WADA) skinula sa liste zabranjenih sredstava 2004. godine.
Pored kofeina, u kafi se nalaze mnogi sastojci za koje su različite studije dokazale pozitivan uticaj na smanjenje rizkia od dijabetesa tipa 2, regulisanje nivoa šećera u krvi i ublažavanje posledica slobodnih radikala na zid ćelije i DNK unutar ćelije.
Ovim studijama se priključuje se i najnovija studija iz Japana koj ukazuje da polifenoli iz kafe mogu poboljšati endotelijanu funkciju i samim tim doprineti kardiovaskularnom zdravlju i smanjenju rizika od srčanih oboljenje. Utvrđeno je da prosečna šolja kafe (300ml) sadrži 350mg polifenola.
U okviru studije, polifenol je ekstarhovan iz zrna zelene kafe, kofein je odstranjen, a ekstrakt dehidriran i pretvoren u formu praha.
15 zdravih muškaraca su dobijali 75 grama glukoze. O njih petnaest, jedna grupa je konzumirala glukozu uz polifenole kafe, a druga grupa bez. Nivo šećera u krvi i insluin su jednako reagovali u obe grupe, ali grupa koja je dobijala polifenole beleži značajnije veću reakciju hiperemije, mere povećanog protoka krvi kao reakcija na povećanje ćelijske metaboličke aktivnosti.
Naučnici ističu da nalazi njihove studije sugerišu da konzumiranje polifenola kafe poboljšava perifernu endotelijalnu funkciju, nakon unosa glukoze. Na taj način, polifenoli imaju potencijal da spreče koronarne srčane bolesti.
Naučnici ističu da specifično jedinjenje za poboljšanje endotelijalne funkcije nije identifikovano, ali hlorogenska kiselina je jak kandidat.
Druge studije ukazuju da je hlorogenska kiselina koristan aktivni sastojak u kafi, ali je koncentrisana u obliku kafe koji ne može da se konzumira. Zelena (nepržena) kafa sadrži 12% hlorogenske kiseline, ali najveći deo iste bude uništen tokom procesa pečenja kafe, koji je od suštinskog značaja za proizvodnju ukusnog napitka. Za sada, dostupnost zelene kafe i njenih ekstarkata će biti ograničeni na suplemente.
REFERENCE
Suguira Y, Shioya Y, Ochiai R, Otsuka K, Hashiguchi T, Katsuragi Y, Kagoshima University Graduate School of Medicine and Dental Sciences, Kao Corporation Health Care Food Research Laboratories, Coffee polyphenols improve endothelial function after glucose loading in healthy male adults, Nutrition Research, doi:10.1016/j.nutres.2013.11.001
Kolb H, Herder C, Kempf, K, Erlund I, et al, Effects of coffee consumption on subclinical inflammation and other risk factors for type 2 diabetes: a clinical trial, Amercian Journal of Clinical Nutrition doi:10.3945/ajcn.2009.28548
Misik M, Hoelzl C, Cavin C, Wagner K, et al, Impact of paper filtered coffee on oxidative DNA damage: results of a clinical trial, Journal of Mutation Research, Fundamental and Molecular Mechanisms of Mutagenesis, doi:10.1016/j.mrfmmm,2010.08.003