ZNANJE JE MOĆ

Tekst preuzet iz “MD Srbija” br.5

Autor: William LIewellyn
Update Anaboličkog Istraživanja

Testosteronu su potrebni meseci

Stariji muškarci koji primaju lekove testosterona da bi nadoknadili njegov opadajući nivo i lečili simptome nedostatka androgena, bi trebali da budu strpljivi sa terapijom, prema nedavnom istraživanju, objavljenom u žurnalu Aging Male. Studija je proučavala seksualne i psihološke promene koje je prouzrokovala terapija nadoknade androgena, kod grupe od 40 muškaraca. Korišćena su dva različita tretmana – injektirani testosteron enantat ili oralno testosteron andekanoat (Andriol). Istraživači su stavili specijalan naglasak na vremensko određivanje koristi, koristeći sedmične upitnike da se odredi koliko dugo je trebalo raznim poboljšanjima da se primete. Kako se ispostavilo, mnoge koristi nisu bile ni blizu toga da budu neposredne.
Kada je merena tendencija muškaraca da imaju seksualne misli ili fantazije, ove vrednosti su se brzo vratile u normalu, za oko tri nedelje od početka terapije. Toliko je trebalo i pojavi spontanih jutarnjih erekcija (tri nedelje). Ukupnim erekcijama je , međutim, trebalo devet nedelja da dostignu plato. Ejakulacijama nedeljno/seksualnom zadovoljenju trebalo je punih 12 medelja da dostignu vrhunac.
Druge fiziološke vrednosti su takođe jako varirale. Rezultati depresije su znatno smanjeni, i dostizali su najniži nivo posle šest nedelja. Mentalna koncentracija se povećala, dostižući vrhunac u trećoj nedelji posle testosteron enantata i devet nedelja posle testosteron andekanata. Povećano samopouzdanje je dostiglo plato posle tri do šest nedelja, a poboljšanja u pozitivnom raspoloženju su imala maksimum posle šest do devet nedelja. Na kraju, merama umora je trebalo oko četiri meseca da se poboljšaju. Mere agresije se nisu menjale.

Steroidi – nije droga „stepenica“

Teorija „stepenice“ o lekovima je bila dugotrajan argument za opravdavanje kontinuirane zabrane marihuane. Argument glasi otprilike ovako: iako je marihuana relativno bezazlena droga u poređenju sa mnogim drugim (ne postoji predoziranje, manje štete po zdravlje, nema fizičke zavisnosti ), može da posluži kao prolaz do drugih, ozbiljnih droga. Na primer, tinejdžer, koji nikad pre nije ni razmišljao o uzimanju heroina, može biti ohrabren da proba posle eksperimentisanja sa marihuanom. Sama marihuana možda nije toliko opasna, ali je direktan izazivač zavisnosti od heroina kod nekih ljudi. Stoga, zaštita je još uvek opravdana time što se održava zabrana pogrešne upotrebe manje opasne droge.
Argument „stepenica“, naravno, vrlo brzo padne odmah posle ispitivanja. Da počnemo sa time da, mali procenat korisnika marihuane uopšte počne da koristi teške droge. Veoma mala manjina njih postanu zavisnici. Kada se ovo uzme u obzir, s lakoćom se mogu povezati teške droge i sa cigaretama i alkoholom. Pojedincima se ponekad teže droge nude od strane dilera drogom, kada oni kupuju marihuanu. Eventualna iskustva sa marihuanom mogu takođe poslužiti da se nekom spusti odbrambeni stav (ako marihuana nije toliko opasna, možda nije ni kokain). U oba slučaja, zabrana može nenamerno da posluži kao katalizator, a ne zaštita. Eliminisanje ove politike bi ustvari udaljilo rastojanje između lakih (u ovom slučaju marihuane) i teških droga.
Pominjem ovaj scenario jer smatram da mogu biti relevantni za poneke diskusije o steroidima. Viđao sam mali, ali rastući trend među određenim piscima i stručnjacima da se anabolički steroidi smatraju drogama „stepenicama“ . Ovo mi smeta, uglavnom zato što toliko puno ljudi naporno radi da promeni percepciju javnosti o ovim lekovima, barem u medicinskom smislu. Iskrena medicinska ocena steroida, čak i kada se pogrešno upotrebljavaju, bi naravno rezultovala ocenom da su steroidi „laka“ droga. Ubacivanje propagande „stepenica“ zaista neće pomoći da se reši bilo šta. Niko ne želi da vidi tinejdžere kako pogrešno koriste steroide, na primer, ali je istina sve što nama treba – a ne senzacionalizam.
Bilo mi je drago da vidim nedavni izveštaj u medicinskom žurnalu Drug and Alcohol Dependence, koji je dotakao ovu temu. On je uključio istraživanje sa Univerzitetske bolnice Karolinska u Švedskoj. Tokom jednogodišnjeg perioda, istraživači su intervjuisali 56 osoba, za koje se sumnjalo da su prekršili izuzetno stroge švedske anti-steroidne zakone (kod njih su nadjeni steroidi ili su priznali da su koristili steroide tokom hapšenja). Tim je pitao pitanja da bi uvideli koliko kandidata je ustvari koristilo neke druge droge, da bi videli postoji li veza. Ispostavilo se da je 73 procenata kandidata koristilo neke druge droge. Velika većina, međutim, koristila je teže droge pre steroida, ne posle. Istraživači su otkrili da njihovi podaci nisu podržali hipotezu da su steroidi obična stepenica za korišćenje težih droga. Voleo bih da se nadam da ćemo videti manje priče o „indirektnoj opasnosti“ sada, ali sumanjam da će se to desiti.

Kina – cvetanje falsifikata

Nedavno se pojavio članak u žurnalu Canadian Medical Association, koji je Kinu opisao kao narod sa žestokim problemom krivotvorenja lekova i droga. Mnoge krivotvorine su veoma verne, sposobne da iskopiraju originalna pakovanja lekova sa visokom preciznošću, čak i sa detaljnim elementima zaštite, kao što su hologrami. Zbog ovoga, mnogi lažni lekovi dolaze do bolesnih ljudi. Jedan izvor, intervjuisan u članku, rekao je da su lažni lekovi toliko široko distribuirani kroz zvanične kanale u Kini, da su neki čak dospeli i u kineske bolnice. Drugi izvor opisuje da je krivotvorenje lekova ravno „masovnom ubistvu“. Pošto se već mnogo smrtnih slučajeva desilo upravo zbog krivotvorenja kineskih lekova, teško je ne složiti se sa ovim opisom.
2008. godine, kontaminirani heparin je bio odgovoran za blizu 80 smrtnih slučajeva u Sjedinjenim Državama, i za još stotine štetnijih reakcija. Problem je ukazao na snabdevača sirovim heparinom iz Kine, za koji se smatralo da ima farmaceutsku ocenu. Posle hemijske analize, cela jedne trećina materijala se ispostavila kontaminiranom. Američka FDA spekuliše da je kontaminacija bila namerna, da bi prodavac ostvario veći profit od prodaje materijala proizvođačima lekova. Ovaj materijal je završio u proizvodu koji je napravio Baxter, veliki američki proizvođač lekova.
Ovo je krajnje potresan incident, i po kritičarima, on podvlači ozbilnu slabost u legalnom globalnom snabdevanju (čak i američkom) materijalnom za lekove.
Jedna od stvari koja stvara još veći problem u Kini je nedostatak određenih kazni. Prema članku, osoba koja se uhvati da rukovodi procesom za pravljenje krivotvorenih lekova može da očekuje kaznu od 20 do 500 američkih dolara. Produktivna laboratorija, naravno, može da pravi milione dolara, pogotovo ako ubacuje neaktivne materijale u svoje „lekove“. Postoji, pored toga, potencijalna smrtna kazna. 2007. godine, vlasti su je izvele nad prvim čovekom kineske FDA, posle skandala koji je uključivao mito. Međutim, takve akcije su veoma retke, a o njima čujemo samo kada je u pitanju veliki međunarodni incident.
Jedan moj blizak prijatelj, Kinez, pokušava da objasni kulturu: „Kina je sada okrenuta prodaji. Oni štite biznis i generalno, okretaće glavu. To znači, sve ukoliko ne izazovete nacionalnu javnu sramotu. Ako se to desi, bolje se pripazite!“
Primeri navedeni u članku nisu direktno vezani za upotrebu anaboličkih steroida. Ipak, mislim da događaji koje takav članak opisuje (i uopšte, širi smisao koji ima), važni su za korisnika steroida da zna. Jasno je, ako neko zarađuje mnogo novca mućkajući neaktivne lekove, ne dopuštajući bolesnicima da dobiju prave lekove koji im trebaju, trebalo bi da ima nekoliko moralnih rezervacija o stavljanju krivotvorenih anaboličkih steroida. Nadamo se da ovo samo znači za lekove koji se koriste u malim dozama ili su inertni, ali naravno, steroidi mogu da stvore i veće probleme, kao što mogu da budu zaraženi bakterijom, teškim metalima, ili drugim opasnim supstancama. Ova vrsta kontaminacije je nešto što smo već videli na crnom tržištu steroida.
Krajnje nelegalna priroda globalne trgovine steroidima pravi ubacivanje krivotvorenih steroida još lakšim. Čak i loši falsifikati mogu pronaći svoje kupce. Siguran sam da neki ljudi koji sada čitaju ovaj članak koriste anabolički steroid koji je kupljen na strogo crnom tržištu, koje ima svoje korene u Kini.
Poenta koju pokušavam da napravim sad, više nego ikad, je da morate biti veoma oprezni šta stavljate u svoje telo. Mnogi kvalitetni lekovi se prave u Kini, ali mnogi su i lažni, takođe. Srećom, u sadašnje vreme, imamo malo toga da pričamo u vezi ozbiljnih reakcija ili reakcija opasnih po život od krivotvorine kineskih steroida. Hajde da se nadamo da će tako i ostati. Budite bezbedni.

Reference:
1. Aging Male, 2009 Dec; 12(4):113-8.
2. Drug Alcohol Depend, 2010 Jan 9.
3. CMAJ, Nov 10,2009 181(10) E237-38.
4. Heparin Contamination May Have Been Deliberate. The New York Times, April 30, 2008.