Home » Pitajte stručnjaka » Ishrana » MITOVI O ZDRAVOJ HRANI

MITOVI O ZDRAVOJ HRANI

Svaki dan smo bombardovani o zdravstvenim činjenicama vezanim za hranu. Koliko čega stvarno treba jesti i da li je moguće u jednom danu ispoštovati sve preporuke o potrebama organizma? „Upoznaj sebe i nađi pravu meru“- kakvo ima značenje ova preporuka u 21.veku?

1y0DNFj

Kako je sve počelo?

 

Tokom 80-tih bilo je popularno izbaciti sve masnoće iz ishrane. Bile su popularne široke trenerice u bodi-bildingu i vladalo je mišljenje da jedenje masti čini ljude gojaznim. Pa verovatno da, kod nekih velikih količina, ali u to vreme nije se ništa znalo o recimo Omega-3 masnim kiselinama. Nije se znalo ni da ne treba bacati sva žumanca. Ali, neki to i dan danas čine. No, posle su došle devedesete i u civilizovanom svetu bodi-bildinga vladalo je opšte zgražavanje nad mastima, ali sad su to bile konkretne masti. Holesterol, trigliceridi, saturisane masnoće su bile na zabranjenoj listi. Ovog perioda se već i sam sećam iz stranih časopisa koji su konstantno preporučivali mnogo malih obroka tokom dana, da bi se nivo insulina držao pod kontrolom. Početkom 2000-tih, sva mržnja je usmerena na šećer i omega-3 dobijaju svoje zasluženo mesto u ishrani. Postiže se kakvo takvo pomirenje sa mastima, ali sačuvaj nas Bože ugljenih hidrata ako želimo biti trendi. Šta je današnji imperativ? Ovo može jedino doslovce da se napiše, pazite sad: bez šećera, bez konzervansa, sa niskim sadržajem natrijuma, organsko, bez fruktoze, bez mlečnih produkata, sa smanjenim sadržajem masti ili bez masti, bez glutena, sveže. Eto, kratko i jednostavno. Koja se sad hrana u sve ovo uklapa i ko se ovoga svega pridržava, taj baš i ne uživa nešto u životu. Šalu na stranu, bio je potreban ovakav istorijski uvod, da bi smo se upoznali sa trendom konstantnog menjanja imperativa i prioriteta u ishrani. Sve navedeno se odnosi kako na opštu populaciju i njihove zdravstvene zahteve tako i na populaciju sportista.

 

Šta kažu brojke, nauka i zdrav razum?

 

Belo brašno nazvano i jednom od belih smrti, zaista sadrži gluten, ali samo oko 1% populacije pati od celijakije, oboljenja koje je vezano za nepodnošenje glutena. Međutim, mnogi koji nemaju ovakvo stanje, skloni su da se prepuste marketinškim porukama i kupe proizvod bez glutena, iako realno njima ne čini razliku, gluten ili ne. Visoko-fruktozni sirup koji je demonizovan zbog gaziranih pića u kojima se nalazi, nije ni blizu toliko štetan ako se – pogađate, konzumira umereno. Dve litre gaziranog soka dnevno koje sada svako može priuštiti, složićete se nije normalno, pre će biti dve decilitra i to i ne baš svaki dan. Činjenice vezane za genetski modifikovanu hranu su krajnje kontradiktorne i tu ne bih previše polemisao, nadajmo se da će vreme pokazati. U svakom slučaju potrebno je znati takođe i da imamo izbora: GMO hrana ili hrana iz klasične proizvodnje ali puna pesticida, tako da se može desiti da za 10 godina imamo apsolutnu pomamu za GMO hranom kada se dođe do nekih novih saznanja, za razliku od današnjeg trenda kada je GMO tabu na našem tržištu. Organsko takođe ima svoja ograničenja, napomenimo da neprskana voćka može sadržati mikotoksine (afla toksin), koji su dokazano kancerogeni. Naravno, to nije jedini problem. Ali, krenimo dalje. Prerađena i konzervirana hrana je naša neminovnost, jer tu spada i tuna u konzervi i whey protein i aminokiseline. Da li nam baš treba salama ili pašteta u neumerenim količinama, samo zato jer nas mrzi spremati svaki obrok, to je već drugo pitanje, a odgovor je NE.

 

Gde leži problem?

 

Eliminacijom čitavih grupa ili vrsta hrane, kako je to bilo popularno ranije, rizikujemo da ostanemo bez važnih nutrijenata. Neurotično eliminisanje radi zdravlja može paradoksalno da baš naruši zdravlje. Bodi-bilderi koji su sebi dozvoljavali samo jednoličnu ishranu su prema istraživanjima patili od višestrukih nedostataka mikronutrijenata; konkretno vitamina D, cinka, magnezijuma, bakra, kalcijuma. Lično u ovakvim slučajevima nisam za suplemnetaciju ovih nedostataka već za korekciju ishrane u prvom redu. Suplementi u sportu bi trebalo da služe, uprošćeno govoreći, da stvore sredinu u kojoj ima viška, da bi se pomerile granice postignuća, a ne da budu zamena za uravnoteženu ishranu. Srećom, suplementi i ne teže da zamene hranu.

 

Šta treba da bude ideja vodilja?

 

Ukoliko nam je cilj smanjenje telesne težine, potrebno je smanjiti kalorijski unos, ali ne na uštrb jedne vrste namirnica, već na konto svih. Odnosno, smanjiti kvantitet, količinu unete hrane, a ne određenu vrstu eliminisati. Hleb goji. U redu, ali jedite jednu krišku dnevno, najbeljeg i najsmrtonosnijeg na svetu, nećete se ugojiti. Kolači goje. Uzmite jedan, mali i to samo ponekad, par puta mesečno, nećete se ugojiti. Ako želite da održavate kilažu, vodite se idejom da 10-20 procenata u ishrani čine vaše želje, a ostalo da budu potrebe. Ovo važi kako za sportiste tako i za ne-sportiste. Umerenost je najvažnija vrlina, pa tako imajte to u vidu i kada je hrana u pitanju. Umereno jesti, ali i umereno se odricati neke vrste hrane.

0 Komentar(i) Napisao

2014

Vaš komentar