Arginin može da pomogne u borbi protiv gojaznosti

Autori: Steve Blechman i Thomas Fahey
Arginin je amino kiselina koja stimulišerast, pomaže stvaranje azot oksida (važan za kontrolu krvotoka), pospešuje lečenje i oporavak tkiva, smanjuje krvni pritisak. Pregled literature Guoyao Wu-a i koautora sa Univerziteta Teksas A&M, zaključili  su da arginin takođe može da pomogne da se smanje masne naslage i bori protiv gojaznosti. Nekoliko studija je otkrilo da su suplementi sa L-argininom smanjili nivo masnih naslaga kod svinja, pacova i ljudi. Arginin sprečava rast masnih ćelija i stimulišerast smeđe masti – visoko-termogenog tkiva koji ubrzava stopu kojom telo sagoreva kalorije i mast. Takođe, arginin deluje kao hemijski energetski signal koji ubrzava. Oni su zaključili da je argininbezbedan,
jeftin hranljivi sastojak, koji smanjuje masne naslage, povećava mišićnu masu
i poboljšava metaboličko zdravlje.

Najbolja dijeta za dugotrajnu kontrolu težine

Spisak bestselera New York Times-a skoro uvek sadrži jednu ili dve knjige o dijeti. Svaka knjiga ustvari predstavlja drugačiji savet. Neki preporučuju dijetu siromašnu mastima, a bogatu ugljenim hidratima; drugi preporučuju ishranu bogatu proteinima, a siromašnu ugljenim hidratima; i mnogi preporučuju dijete koje su taman negde između. Sve ove dijete imaju jednu zajedničku stvar: one ne rade više od šest do 12 meseci. Anthony McCall sa Univerziteta u Virdžiniji, u kliničkom izveštaju, zaključio je da programi dugotrajne kontrole telesne težine poboljšavaju metaboličko zdravlje umereno, ali ne izazivaju prevelik gubitak težine. Negativna ravnoteža energije – konzumiranje manje kalorija nego što je utrošeno – je najvažniji faktor koji određuje dugotrajnu kontrolu telesne težine. Sastav dijete – proporcije ugljenih hidrata, masti i proteina – nije važan. Redovno vežbanje pomaže da se
održi mišićna masa i čini da se olakša postizanje negativne ravnoteže energije. Zdrav način života i disciplina u ishrani je jedina strategija za mršavljenje koja radi na duže staze.

Pretvaranje smeđe masti u belu

Ljudsko telo sadrži male količine tkiva koje sagoreva kalorije, koje se zove smeđa mast (smeđe adipozno tkivo, BAT), koje pretvara energiju hrane direktno u toplotu. Belo adipozno tkivo radi suprotno – ono čuva energiju kao mast. Individualne razlike u sadržaju i aktivnosti BAT-a igraju važnu ulogu u ljudskoj gojaznosti. Aktiviranje gena koji kontrolišu stvaranje i aktivnost BAT-a može da pomogne u tretmanu gojaznosti. Studija koju je vodio
Alexandros Vegiopoulos sa nemačkog Centra za istraživanje raka u Hajdelbergu, pokazala
je da je COX-2 enzim pomogao da se bela mast pretvori u smeđu kod miševa. Lekovi, kao što su ibuprofen i aspirin, blokiraju COX-2 enzim, pa praktični efekti ove studije nisu poznati.

Zašto koštunjavo voće pospešuje mršavljenje

Jedenje koštunjavog voća da bi se smršalo nema nikakvog smisla. Oni imaju puno kalorija i bogati su mašću. Samo 30 grama mešanog koštunjavog voća sadrži 174 kalorije i 15,9 grama masti. Zašto nutricionisti preporučuju koštunjavo voće, kao deo zdrave dijete?
Richard Mattes i Mark Dreher sa Purdue Univerziteta, u pregledu literature, zaključili su da koštunjavo voće sadrži mnoge zdrave hranljive sastojke i antioksidanse koji sprečavaju degenerativne bolesti, kao što su oboljenja arterija i rak. Studije na velikom  broju stanovništva su pronašle vezu između velike konzumacijekoštunjavog voća i smanjene telesne  masti. Koštunjavo voće sprečava glad i teško se apsorbuje u stomaku. Ono takođe
povećava energiju varenja i poboljšavaju dijetu tokom mršavljenja. Koštunjavo voće je vredno za mršavljenje, dok god ga ne jedete previše.

Ljute papričice ubrzavaju metabolizam

Bilo ko, ko je jeo začinjenu, ljuti meksičku hranu zna da ljute papričice žare i pale. Ljudi su debeli i goje se, pa zato bilo  koja hrana koja sagoreva više kalorija predstavlja otkrovenje. David Heber i kolege sa Univerziteta UCLA Centar za ljudsku ishranu, otkrili su da suplementirajući kapsaicin – hemijska supstanca koja izaziva ljutinu u ljutoj
papričici – povećava kalorijsku potrošnju za nekoliko sati. Kapsaicin radi tako što
povećava nivo „bori se ili beži“ hormona epinefrina (adrenalina), koji ubrzava
iskorišćenje masti i ubrzava metabolizam. Rezultati su interesantni, ali iskazuju efek
te jedne doze. Ne znamo da li suplement  radi isto kod mršavih i gojaznih ljudi, ili
se ljudi s vremenom navikavaju na njega. Pre nekoliko godina, holandski naučnici
su pronašli da je uzimanje kapsaicina 30 minuta pre obroka smanjilo unos hrane za 8 procenata. Uzimanje kapsaicina sa sokom od paradajza je bilo još efektnije i dovelo do smanjenja unosa hrane od 28 procenata.

Da li hcg pospešuje mršavljenje?

Ljudski korionički gonadotropin (hCG) je hormon koji se proizvodi tokom trudnoće i pospešuje otpuštanje progesterona, koji je važan za nastavak trudnoće. 1950-tih godina, britanski endokrinolog Albert Simeons uveo je niskokalorične dijete (500 kalorija dnevno) u kombinacijisa malim dozama hCG, kao tehniku mršavljenja.Njegova teorija je bazirana na
posmatranjima indijskih žena  koje su bile na niskokaloričnim dijetama i održavale
mišićnu masu tokom trudnoće. Program niskokalorične dijete sa hCG-om se od tada povremeno primenjuje. Metaanaliza 24 studije objavljenih krajem 1990-tih otkrila je da hCG nije pospešio mršavljenje i da je mršavljenje isključivo izazvala niskokalorična dijeta. Američka medicinska asocijacija (AMA) upozorila je da je hCG opasan i neefektivan za mršavljenje.

FDA stavlja lipodissolve pod lupu

Američka administracija za hranu i lekove (FDA) upozorila je potrošače o lažnim tvrdnjama u vezi sa proizvodom za mršavljenje zvanim Lipodissolve. Procedura podrazumeva ubrizgavanje fosfatidlholina u male, lokalizovane masne ćelije da bi se razgradila mast.
Upozorenje FDA navodi da Lipodissolve  nije valorizovan i odobren, njegova bezbednost nije utvrđena i da ne postoji nijedna studija koja podržava njegovu upotrebu. Oni su dalje upozorili da bi on mogao da izazove stalne probleme sa zaceljivanjem rana, kožne bolesti i bolne čvorove ispod kože. Lipodissolve ima široku primenu na klinikama za mršavljenje u
Sjedinjenim Državama i drugim zemljama. FDA je međutim, poslala upozoravajuće poruke na adrese samo pet klinika u SAD.

Gojaznost smanjuje nivo testosterona

Mnoge žene ne vole debele muškarce. Prekomerno adipozno tkivo narušava metaboličko zdravlje koje kontroliše erekciju i nivo testosterona. Istraživači sa Univerziteta Bufalo otkrili su da gojazni muškarci često imaju nizak nivo testosterona i biološki aktivnog slobodnog testosterona. Da bi stvari bile gore, smanjenja testosterona usled starenja dešavaju se brže kod gojaznih i prekomerno teških ljudi. Gojaznost povećava faktore rizika koji su povezani sa smanjenjem nivoa testosterona, kao što su poremećaji spavanja, otpornost na insulin, dijabetes tipa 2. Prekomerne masne naslage, naročito u predelu abdomena, smeta hormonima koji kontrolišu reproduktivni sistem i smanjuju kvalitet sperme. Mršavljenje povećava testosteron i slobodni testosteron i poboljšava zdravlje reproduktivnih organa. Poenta svega je da je gojaznost lošaza vaš seksualni život.

Reference: Amino Acids, in press; Published online May 1, 2010;Current Diabetes Reports, 10:165169, 2010; Science, in press; published online May 6, 2010; Asia Pacific Journal
ClinicalNutrition,19:137-141,2010; Paper presented at the Experimental Biology 2010 meeting, April 27, 2010; International Journal of Obesity29: 682-688, 2005; Harvard Women’s Health Watch, May 2010; FDA Consumer Updates, www.fda.gov/ForConsumers/ConsumerUpdates/ ucm206240.htm; Diabetes Care, in press; published online May 2010

Autor: Dorian Yates
Tokom moje vladavine na Mr. Olimpiji, bio sam poznat po svojem intenzitetu treniranja. Verovatno tačnije, bio sam prepoznat po svojoj sposobnosti da radim svoje serije do totalne iznemoglosti, a često i preko toga. Da bih to uradio, koristio sam nekoliko tehnika da napregnem željeni mišić do njegovih maksimalnih kapaciteta. Ovog meseca ću pričati o mojim omiljenim tehnikama, kao i o nekoliko drugih koje nisam toliko koristio, ali drugi smatraju da su izuzetno produktivne.

DO IZNEMOGLOSTI

Pre nego što spomenem bilo koju tehniku za vežbanje do iznemoglosti, važno je definisati kako precizno tretirati mišić da dođe do onoga što zovemo „momentalna mišićna iznemoglost“. Ako ne dostignete tu tačku, nema nikakvog smisla pričati o bilo kojim drugim tehnikama. Mora se napraviti razlika između toga kako bi bodibilder trebalo da izvodi mponavljanje, za razliku od dizača tegova. Glavni fokus dizača tegova je pomeranje maksimalne količine otpora od tačke A do tačke B, bez obrzira na bilo šta drugo. Ako to podrazumeva skraćivanje opsega pokreta i upošljavanje momentuma, onda je to to. Primena pritiska na mišić uopšte nije bitan.
Bidobilder bi trebao da pristupi svakom ponavljanju sa totalno suporotne tačke gledišta. Glavni cilj mora biti da se prisili željeni mišić da radi što je moguće napornije, sa što je moguće minimalni- jim doprinosom okolnih grupa mišića ili momentuma. To je zašto ja toliko zago- varam striktnu i kontrolisanu formu. Najbolji način je da se osigura maksimalni napor na mišić. Izvešću pozitivni deo ponavljanja na ekspozivan način, ali ni najedan način nikada ne bih zapostavio kontrakciju
ili ispustio tegove i propustio korist i dobre strane negativnog dela ponavljanja. Postoji određen naučni dokaz koji podržava stav da negativni deo ponavljanja ustvari stvara najveća oštećenja mišića. Oporavak od ovih oštećenja je ustvari način na koji mišići postaju veći i jači. Nikad ne zaboravite da postoje tri vrstejačine i svaka može biti iskazana pomoću faze ponavljanja:
1) pozitivna – dizanje težine
2) statička – držanje težine u potpunoj kontrakciji
3) negativna – spuštanje težine
Ovo se ne može primeniti na sve vežbe, jer postoje neki pokreti kod kojih je otpor mali upotpunoj kontrakciji mišića. Dva uočljiva primera bi bila krajnja tačka ponavljanja čučnjeva. Pri zaustavljanju, najviše napora se ustvari stvara u zglobovima. Međutim, u mnogim drugim vežbama možete podešavati vašu statičku snagu tako što jmste u mogućnosti da napravite pauzu, makar na kratko, u potpuno kontrahovanom položaju. Ako niste to u mogućnosti da uradite, to je jasan pokazatelj da ste uposlili momentum da podignete teg, umesto čiste mišićne snage.
Ima jedna scena na DVD-u treninga Mark Dugdale-a „A Week in the Dungeon“ koja jasno opisuje ovu situaciju. On je završio seriju teških sedećih vežbi veslanja sa užadima i pogledao me je odmah posle toga. Mark je bio malo iznenađen kad sam prokomentarisao „ovo je bilo užasno jadno i patetično“. Objasnio sam mu da nije napravio pauzu pri jednostrukom ponavljanju u položaju potpune kontrakcije mišića, kada ručke šipke dodiruju njegovo telo. Nije digao tu težinu sa punom snagom, ali ju je povukao nazad ka telu koristeći momentum. Da bi uradio ponavljanja ispravno,morao je da smanji težinu. Ovo je krajnje
lak način da proverite svoju formu i budete sigurni da stvarno pumpate mišić, tako da se serija stvarno završava kada se
mišić potpuno iznuri.
Jedan savet koji često delim ljudima mje da ovo koriste da bi na najbolji mogući način opustili ostatak tela i pokušali da savršeno izoluju samo onaj mišić na kojem pokušavaju da rade. Sve ostalo je mustvati trošenje energije. Kad god se ja pitam što se tiče napornog treniranja, morate zapamtiti da bodibilding nije isto što i dizanje tegova – bodibilding je rad na mišićima do krajnjih ljudskih granica. Sada kada razumete kako pravilno da privede seriju do kraja, možemo da pričamo o tehnikama da pređete granicu miznemoglosti.

FORSIRANA PONAVLJANJA

Trebalo bi da se kaže da forsirana ponavljanja nisu nikakva umetnost i samo dobar trening partner će biti u mogućnosti da asistira radeći ih pravilno. Namera forsiranih ponavljanja je da se primeni samo onoliko pomoći da se prođe ta prelazna faza ponavljanja i završi jedno ili dva ponavljanja više od tačke pozitivne iznemoglosti.
Od svih tehnika intenziviteta koje postoje, po mom mišljenju, ova se mnajčešće koristi. Možete ući u bilo koju mteretanu na svetu i svedočiti ovo na bilo kom benču. Momci će stavljati na šipke prilično veće težine od onih koje mogu da pomognu, a onda zamoliti trening partnera ili nekog posmatrača da podigne deo težine za njih već od prvog ponavljanja. Pa u čemu je onda poenta? Očigledno, ova bezvezna navika mtotalno izlazi iz ega, jer momci vole da se zaluđuju da su ustvari uradili 10 ponavljanja sa 160kg ili koju god već težinu. Ovo nas vraća upravo na ono o čemu smo pričali o razlikama između dizanja tegova i bodibildinga. Momci na taj način, uopšteno gledano, nemaju baš posebno razvijene grudi, zato što ustvari nikad ni ne rade grudne mišiće dovoljno intenzivno da bi stimulisali njihov rast. Radije bih video nekog ko trenira da radi 5 do 6 ponavljanja bez ičije pomoći, a onda da pomagač pruži samo malu asistenciju da se uradi još mdodatno jedno ili dva ponavljanja. Sve više od 2 forsirana ponavljanja na kraju serije je besmisleno, po mom mišljenju.

NEGATIVNE FAZE

Pomenuli smo ranije da su negativne faze ponavljanja bar podjednako važne kao i pozitivnei, a možda čak i više. mJoš ranih 1970-tih, konstruktor Nautilusa Atrhur Jones, prepoznao je ovo i uveo trening „sa samo negativnim fazama ponavljanja“, u kojem su posmatrači dizali tegove, a oni koji treniraju bi ih spuštali polako. Ovo se pokazalo kao nepraktično. Ne samo da bi
ovo ponekad zahtevalo pomoć dvojice veoma jakih pomagača (zamislite da morate da podignete teg od 250 kg za nekog ko radi čučnjeve, tako da on mora samo da ih spusti), nego je i potencijalno opasno. To je zato što smo svi slabiji u pozitivnoj fazi ponavljanja, a jači u negativnoj. Ako možete da podignete 150kg na benču, velika je šansa da ste verovatno sposobni da spustite negde oko 200 do 220 kg. To je ogroman pritisak na zglobove, tetive i ligamente, naročito ako vam je ovo sve rutina.
Daleko praktičniji i bezbedniji način da ubacite negativne faze ponavljanja je da dostinete iznemoglost sa određenom
težinom, a onda da imate trening partnera da vam pomogne da ga podignete do pozicije potpune kontrakcije dva ili tri puta tako da ga možete spustiti sporije – i time iscrpite svoju negativnu snagu, poslednju od tri (pozitivna, statička, negativna).
Drugi, manje uobičajen način da se uposli negativna snaga je nešto što se zove „negativni akcentovani trening“. U ovom, podižete tegove sa dva ekstremiteta, ali spuštate samo sa jednim. Nekoliko primera gde bi se ovo moglo izvesti su čučnjevi, rad na mašini, istezanje nogu, veslanje na mašini sa podrškom za grudi, mašina za noge ili sedeći benč. Najvažnije, bili bi samo u mogućnosti da izvedete negativne akcentovane serije na mašinama kod kojih oba ekstremiteta se pomeraju sa jednom pomerajućom rukom. To ne bi bilo moguće raditi na unilateralnoj mašini kao što je većina onih iz Hammer Strength serije.

ODMOR PAUZA

Odmor pauza uživa obnovljenu pop- ularnost poslednjih godina zahvaljujući DC Treningu. Oni su to pozajmili od mene, ja sam to pozajmio od Mike Mentzer, Mike ga je pozajmio od Arthur Jones-a! Osnova stvar je da se uzmu nekoliko kraćih pauza tokom serije, tako da se mogu koristiti veće težine. Na primer, možda ste u mogućnosti da podignete ukupno 150 kilograma u ukupno
8 ponavljanja sa malim pauzama, jer bi u protivnom bez pauza mogli da podignete samo četiri. Uradite tih 3 ili 4 ponavljanja, spustite tegove 10 sekundi, uraditejoš dva ponavljanja i završite sa krajnjim jednim ili još dva ponavljanja.
Na ovaj način dostižete pozitivnu iznemoglost u tri odvojena puta tokom jedne serije. Veoma stvarna korist odmor pauze
je da ona daje vašim mišićima šansu da se adaptiraju na mnogo teža opterećenja, i ta snaga će se preneti u vaše normalne serije.

SERIJE ISPUŠTANJA

Serije ispuštanja su tu već nekoliko decenija, a princip ima smisla. Kada dođete do iznemoglosti posle 8 ponavljanja dižući 50 kilograma, ne znači da vaši bicepsi ne mogu više ništa da dižu.
Kada biste odmah smanjili otpornost na 35-40 kilograma, mogli biste da nastavite seriju sa još nekoliko ponavljanja pre dostizanja ponovne iznemoglosti. Ovo je idealan način treniranja za onoga ko radi sam, bez pomagača.
ZAVARAVAJUĆA PONAVLJANJA
Zavaravajuća ponavljanja se zovu „sopstvena forsirana ponavljanja“ i to je tačno tako ako ih radite pravilno. Baš kao što oni pobijaju svrhu pravljenja serije težom da se uradi puno forsiranih ponavljanja suviše rano u toku serije, zavaravajuća ponavljanja se takođe ne smeju zapostaviti. Trebali bi da uradite većinu svojih ponavljanja tačno do trenutka pozitivne  iznemoglosti, i samo tad raditi  zavaravajuća ponavljanja i dodatno jedno ili dva ponavljanja. Da bi ova ponavljanja stvarno načinili produktivnim, morate pauzirati
makar na kratko u poziciji potpune kontrakcije i spustiti tegove polako.

PRED-ISCRPLJIVANJE

Poslednja tehnika je ona  kojom lično nikad nisam bio oduševljen. Poenta serije pre- discrpljivanja je da se dostigne iznemoglost već kod vežbi zagrevanja, a onda odmah da se nastavi sa ostalim serijama što je brže moguće. Uobičajen primer bi bila istezanja nogu i vežbe za noge ili benč pres. Ono što meni smeta kod ovoga je da ako već znate da morate da krenete sa serijama, šanse su da ćete makar i podsvesno, malo da se zadržite da bi ste imal „još malo goriva u rezervoaru“. Stoga, nećete uraditi prvu seriju  do potpune iznemoglosti.
Možete ovo pokušati i videti ako vam ovo odgovara, ali ja sam oduvek voleo da prediscrpim neku mišićnu grupu tako što jednostavno završim sve moje serije pokreta izolacije – na primer, mašinu Nautilus, pre nego što pređem na nešto sa
spojenim rukama, kao što su zgibovi.

TEHNIKE INTENZITETA: KORISTITE IH UMERENO ILI SE SUOČITE SA POSLEDICAMA!

Ove tehnike mogu biti neverovatno produktivne za jačanje intenziteta i stimulisanje većeg rasta mišića, kada se koriste povremeno. Ali previše neke dobre stvari može da bude kontraproduktivno. Tehnike kao što su forsirana ponavljanja, negativne faze ponavljanja itd, stavljaju mišiće na viši nivo što se tiče oporavka. Prekomerno korišćenje ovih tehnika može brzo da dovede do prekomernog treniranja, i može se čak i očekivati nazadovanje u rezultatima, pre nego napredovanje. Pažljivo ih koristite kada su vam potrebni, kao što je to slučaj kada su potrebni za slab deo tela, ali čak i tad samo na ograničen vremenski period. Nemojte upražnjavati forsirana ponavljanja u svakoj seriji – sačuvajte ih možda za krajnju seriju sve vežbe i menjajte delove tela nad kojima ih koristite.
Sad znate o čemu se radi. Dovođenje serija iznad iznemoglosti može biti krajnje efektivno u građenju vaše figure, sve dok ih ne radite prečesto i stvarno dovodite prvo mišiće do pozitivne iznemoglosti.

Foto: Per Bernal
Autori: Cutler i Ron Harris
Ne provodim previše vremena razmišljajući o prošlosti zbog toga što se neprestano
koncentrišem na ono sledeće što moram da uradim. Ali kad se prisećam, to skoro
nikada nije o vremenu kada sam jurio Ronnie-ja ili mojih prvih par godina kao
Mr. Olimpija. Moja najlepša sećanja su ustvari ona sa početka mog putovanja. Te
početne godine su stvarno nešto što je postavilo temelje za sve ono što će se desiti
kasnije, i načiniće me čovekom koji sada pokušava da osvoji i četvrtu Mr.
Olimpijaza šest meseci. Ponekad je ludo kada stanem i shvatim da već skoro pola
života treniram.

ŠTA ME JE NAVELO DA POSTANEM BODIBILDER?

Pretopostavljam da bi se moglo reći da se prva iskra, koja me je inspirisala, desila kada sam imao 12 godina. Moja starija sestra je imala dečka koji se bavio bodibildingom i on je jednom prilikom ostavio u našoj kući časopis sa slikama pobednika Mr. Olimpije Chris Dickerson-a. Chris ni po čemu nije bio masivno čudovište, ali je imao sjajan oblik i proporcije. Četiri godine kasnije, ušao sam u GNC prodavnicu i uzeo kopiju knjige Beyond Built Boba Parisa. Za vas koji ste suviše mladi da se setite, Bob je imao jednu od najsimetričnijih figura ikada. Obično kada fanovi pričaju o klasičnim figurama kao što su Steve Reeves, Frank Zane i Lee Labrada, Bob Paris se takođe mora spomenuti.
Čitanje te knjige je učinilo stvar za mene. Oduvek sam želeo da se nekako ispoljim i postanem zvezda i nekako sam znao da je ovo bio način za mene da postignem tako nešto. U vreme kada sam malo trenirao fudbal i takođe pomagao na poslovima na porododičnom imanju (imali smo svinje, koze, piliće i krave), a radio sam i na betoniranju pomažući bratov biznis. Nije baš bilo pravo vreme za mene da počnem, ali je uvek to stajalo u malom mozgu.

DAN ZA PAMĆENJE

Mogu da vam kažem tačan datum mog početka bavljenja bodibildingom: 3. avgust 1991. Bio je to moj 18. rođendan. Bila je to tipična sparna letnja noć
u New England-u, još nije bio kasno, a ja sam upao u teretanu Gold’s u Worcester-u
sa 300 dolara u džepu da se učlanim na godinu dana. Rekoh sebi – to je to, sada sve počinje.
Srećom, imao sam pristojnog trenera pokazivača u početku, nekog od starijih članova. Carl Richards je tada bio trener u teretani i takmičio se na regionalnimNPC takmičenjima, i napisao mi je da pratim  trening program i dijetu. Tu je bio i drugi takmičarski bodibilder
Rich Warfield, koji je učestvovao nanekim AAU takmičenjima. Posmatrao sam ga kako trenira i dobijao ideje za sopstvene vežbe.
Kada se osvrnem unazad, previše sam tada trenirao, u proseku dva do tri sata dnevno u teretani. Mesec dana nakon što sam se učlanio u teretanu, počeo sam da učim za diplomu na Krivičnom pravu na Quinsigamond Community College-u, koji je bukvalno bio u istoj ulici. Često sam išao na predavanja, onda radio jedan deo tela,  zatim išao na sledeće predavanje, a onda ponovo trenirao. Nije dugo trebalo ni mojoj devojci (sada supruzi) Kerry da se i ona učlani u teretanu, kada je shvatila koliko vremena provodim tamo.
Imao sam sjajnu bazu na kojoj sam radio, jer sam počeo da treniram sa solidnih 80-85 kilograma i visinom 177 cm. Jedan od mojih idola je tada bio Paul “Quadzilla” DeMayo, koji je  takođe živeo u Massachusetts-u. On je osvojio Junior Nationals i bio je u svim časopisima. Paul-ova masa je bila iznad njegovog vremena, pa je videti lokalnog momka da mu tako dobro ide meni ulivalo mnogo nade da bih i ja  mogao uspeti u ovom sportu. Dao sam sve od sebe da naučim što više mogu, ali šta god da mi je falilo u znanju, nadoknadio sam to svojim entuzijazmom.

POSTAO SAM „OTKRIVEN“

Posle šest meseci, porastao sam sa 85 na 110 kilograma. Znao sam da imam određen potencijal za veličinu koji većina bodibildera verovatno ni nemaju. Moja teretana je organizovala malo „kućno“ takmičenje maja 1992. godine i ja sam to osvojio, a da pritom nisam imao pojma kako da se pravilno hranim. Još jedan lokalni takmičar koji je trenirao u mojoj teretani bi oje Derik Farnsworth, koji je kasnije postao profesionalac. Tada se takmičio na Teenage Nationals i pobedio u svojoj klasi na NPC takmičenju naše države. Derik je telefonirao u Kaliforniju Lou Zwick-u da bi mu pričao o meni.
Za vas koji ne znate, Lou je imao dugogodišnji šou na ESPN-u koji se zvao „American Muscle Magazine“ u kojem su gostovali svi top bodibilderi, a verovatno je bio poznatiji po tome što je otkrivao mlade talente pre bilo koga. Na tom šouu su ljudi prvi put imali priliku da vide momke kao što su Flex Wheeler, Mike Matarazzo, Kevin Levrone, Denis Newman, Paul DeMayo i mnogi, ako ne stotine drugih.
Lou je imao ljude u celoj zemlji koji neprestano traže nepoznate mlade sa velikim potencijalom. Nije prošlo dugo vremena i Lou me je nazvao i tražio nekoliko mojih fotografija, pa sam zamolio Kerry da me slika u teretani. Bio sam velik klinac, i definitivno su svi komentarisali moje noge tada (radio sam čučnjeve sa 300 kilograma sa 19 godina). Lou je rekao da sam bio najbolji tinejdžer, a meni su oči ispale. Nisam znao da sam već toliko dobar!
Lou je upitao Chris Aceto-a da dođe do Maine-a da me vidi i eventualno mi pomogne da poboljšam ishranu. On je došao i odmah smo se pronašli. Chrisu se sviđalo to što sam skroman i što sam slušao sve što je imao da kaže, zbog toga što je radio sa mnogim klincima, koji su bili arogantni i mislili da znaju sve. Napisao mi je dijetu da pratim, koja je imala šest obroka dnevno i ja sam je pratio u slovo.
Nije bilo lako, jer smo Kerry i ja upravo tada počeli da živimo zajedno i nismo imali puno novca. Jesti kao bodibilder, kao što znate, nije jeftino! Nisam imao dovoljno da kupujem magazine.
Ako ga neko ostavi u teretani, ja bih ga uzeo i poneo kući da pročitam od korica
do korica. Sećam se da sam sipao benzin za samo dva dolara jer mi je toliko trebalo od teretane do fakulteta za nekoliko dana – a to je jedino što me je  tada zanimalo. Lou me je prilično često zvao,  obično veoma kasno noću, što je bio njegov običaj, da me proveri i naredi mi da se takmičim na Teen Nationals-u. Ja još uvek tada nisam mislio da sam spre-
man. Poslao sam njemu i Chris Aceto-u  moje slike napredovanja posle šest meseci dijete koju mi je dao, a Aceto nije mogao da veruje. Rekao je Lou-u da ću biti
Mr. Olimpija jednog dana. Ali to se nije moglo desiti, osim ako ne počnem da se takmičim – a to je nešto sa čim ja nisam žurio.

STUPANJE NA STEJDŽ PO PRVI PUT

Chris i njegova tadašnja supruga Laura Creavalle, bili su raspoređeni da gostuju na takmičenju Iron Bodies u Schenectady, New York, maja 1993.  godine. Predložio mi je da i ja pođem  i  oprobam se na takmičenju. Bez ikakvih očekivanja i ikakvog pređašnjeg iskustva sa pravih takmičenja, otišao sam i osvojio Teenage i Open Men’s klase. Ta pobeda me je kvalifikovala za Teenage Nationals, koji se održavao mesec dana  kasnije u Raleigh-u, Severna Karolina.  Trebao sam da napunim 20 godina, pa je to bilo to. Ako sam trebao da pokušam da osvojim veliku titulu kao tinejdžer, to je bila moja poslednja šansa. 1993 NPC TEENAGE NATIONALS Odleteo sam u Severnu Karolinu  sa mamom, Kerry,  i mojom sestrom Joyce. Moj tata je platio za moju kartu. Nisam znao šta da očekujem. Ja sam samo bio taj ogromni klinac iz Sterlinga, Massachusetts, sa farbanom plavom kosom i ludačkom odećom za vežbanje koju smo tada imali – široko i sa stvarno žarkim bojama.
Iza stejdža, pokušao sam da se uporedim sa ostalim klincima, Branch Warren je izgledao dobro, ali nisam bio impresioniran sa njegovom sveukupnom
masom. Tada sam još uvek mislio da je u bodibildingu važna veličina. Da vam iskreno kažem, bio sam nervozan i nesiguran u sebe, učestvovao sam na samo jednom takmičenju i to pre samo mesec dana, dok su neki od ovih klinaca već imali na tone lokalnih i regionalnih titula.
Pored mene i Branch-a, bili su tu još trojica momaka na takmičenju te godine koji su
postali profesionalci: Capriese Murray, Rodney St. Cloud i Jeff Willet. Želeo sam da pobedim, ali zaista to nisam očekivao. Nisam imao sa čim da raspolažem u smislu nekih pređašnjih iskustava i reference. Pogledao sam u slike sa takmičenja 1992. godine.
Mislio sam da je pobednik u teškoj kategoriji, Paul Harvey, bio neverovatan.
Pobednik u srednjoj kategoriji i ukupni pobednik bio je Matt McLaughlin, još jedan bodibilder iz Massachusettsa. Matt je do- bijao dobru podršku javnosti, pa sam se
nadao da bih i ja tako mogao. Bio je samo još jedan momak u teškoj kategoriji, pa sam
je osvojio. Ukupno, Branch Warren me je pobedio, a njegova granitno tvrda kondicija
(čak i tada!) je ono što je napravilo razliku.
Posle tog takmičenja, definitivno sam shvatio da moram da vežbam mnogo više  da bih se bolje nabildovao. Gubljenje me zaista nerviralo i činilo da zaista želim da pobedim. To bi bio model po kojem sam kasnije radio i koji me je služio kao profesionalca. Samo Bog zna, da nisam izgubio od Dextera 2008. godine, ne bi bilo šanse da se toliko napalim i dođem 2009. godine sa paketom
koji niko drugi nije smeo da pipne.

MOJ PUT PROBIJANJA DO MECCA-E PO PRVI PUT

Sanjao sam da odem u Los Angeles i treniram u teretani Gold’s u Veneciji neko vreme,
ali Kerry i ja to jednostavno nismo mogli da priuštimo. Nebo mi se naklonilo kada se greškom pojavio oglas u The Boston Globe-u o povratnom letu za L.A. za 99 dolara. Znali smo da moraju da daju tu cenu, pa sam odmah telefonirao, ali je non-stop bilo zauzeto. Napokon, posle nekoliko sati, dobio sam i rezervisao karte. Ovo je bilo mesec dana posle Teen Nationalsa, tek pošto sam napunio 20 godina.
Otišli smo tamo i odmah se zaputili u
Gold’s, gde sam upijao svaki gram energije i atmosfere. Tada su tu još uvek treniralni  mnogi profesionalci: Flex Wheeler, Chris  Cormier, Paul Dillett, Mike Matarazzo, Aaron Baker, to su bili neki od njih. Možete zamisliti kako je to izgledao nekom klincu iz malog farmerskog gradića sa istoka!
Nije dugo prošlo pre nego što je Ed  Connors prišao i predstavio se. Ed, zajedno
sa Pete Grymkowskim i Tim Kimberom, bio je jedan od vlasnika celokupne Gold’s franšize
teretana, i puno je pomagao bodibilderima, tako što im je davao gde da odsednu i besplatno
članstvo. U tom trenutku sam shvatio da ja želim da postanem profesionalni bodibilder i da mi to bude zanimanje. Nedugo posle toga, shvatio sam da želim da živim na zapadnoj obali.
Vratio sam se u novembru i ostao mesec dana, praktično ne radeći ništa drugo osim
jedenja, treniranja i odmaranja. Napravio sam izuzetne rezultate za to kratko vreme. Takođe su me primetili razni fotografi uključujući Irvin Gelb-a. Irv je bio taj koji me je nagovorio da moje sledeće takmičenje bude neko na području L.A. Tu se celokupna bodibilderska  javnost preselila, pa je uspeh na takmičenju  u Južnoj Kaliforniji bio siguran put da te prepoznaju mnogi pravi ljudi. Ali znao sam da mi predstoji još puno napornog posla, nisam želeo da se vratim dok ne budem siguran da sam dovoljno dobar da napravim haos.

1995 TAKMIČENJE ŠAMPIONA

Tri nedelje pre 1995 Takamičenja šampiona, Irv Gelb je odleteo u Massachusetts da me
slika za časopis. To je bilo za Musclemag i to je bilo moje prvo pojavljivanje u časopisu.
Otišao sam tamo i prilično lako osvojio takmičenje i želeo bih da naglasim da je ta
pobeda imala najveći uticaj na moju celokupnu karijeru.
Posle toga sam se slikao za naslovnu stranu časopisaMuscle and Fitness, a Joe
Weider mi je ponudio ugovor. Ovo je ono o čemu svi bodibilderi sanjaju, ali samo nekolicina
doživi. Došao sam! Ljudi su me terali da učestvujem na Nationalsu te godine, ali
sam opet osetio da mi treba više vremena da napravim poboljšanja potrebna da seosigura
pobeda. Don Long je pobedio te godine, a ja sam dobio svoju pro kartu na 1996 NPC Nationalsu u Dalasu.

GLEDANJE UNAPRED

Kažu da ne možeš stići tamo gde želiš da odeš ako prethodno ne znaš gde si bio.
Nikada ne zaboravljam svoje korene i imam puno lepih sećanja o mojim počecima bavljenjem bodibildingom. To je bilo pre pola života, ali moje tadašnje misli i delovanja su
me dovele na put da postanem Mr. Olimpija. Da, nisam imao svo znanje koje sada
imam i definitivno nisam imao dovoljno novaca, ali želja i strast su uvek bili tu. Na kraju,
to je ono što je najvažnije. Ako zaista nešto volite i želite da u tome budete najbolji više
nego išta u životu, ništa vas ne može zaustaviti. Ja sam živi dokaz.

Autor: Robbie Durand, M.A.

NAJNOVIJA ISTRAŽIVANJA

Ne prestaje da me oduševljava svaki put kada vidim
IFBB profesionalku Betty Pariso na stejdžu. Nedavno
sam bio svedok kako osvaja drugo mesto na Phoenix Pro-u.
Ona se izdvaja od drugih bodibilderki po
tome što je najstarija profesionalna bodibilderka  i još uvek se takmiči, iako ima 54 godine. Glavni spiker sa takmičenja, prilikom najavljivanja kada je izlazila na stejdž, nazvao ju je „besmrtnom Betty Pariso!“ Nema sumnje da Betty ima sjajne gene, ali jeverovatnije da praktikuje zdrav lifestyle sa svojom ishranom.
Neki ljudi možda čitaju MD, a nikad ne požele da se takmiče, već samo da naporno treniraju i izgledaju dobro. Većina ljudi koji čitaju MD žele da budu veliki i nabildovani, ali ko ne bi želeo da bude kao Betty Pariso – i razbije devojke upola mlađe na stejdžu!?Ovomesečna Ishrana – Performanse, da će vam pregled najnovijih naučnih istraživanja o tome šta bodibilderi treba da jedu i piju za dugotrajan život – a da ne izgledaju kao Čuvari
Podzemlja.
 

OMEGA 3 MASNE KISELINE I ČAJ POMAŽU PROTIV STARENJA ĆELIJA

Omega 3, masne kiseline koje se mogu naći prvenstveno kod riba iz hladnih voda, kao što je losos, imaju višestruke koristi po zdravlje, uključujući zaštitu od raka prostate i ublažavanje srčanih oboljenja. Sada postoji dokaz da bi Omega 3 masne kiseline mogle takođe da pomognu i protiv starenja. U istraživanju, u kojem su korišćeni pacovi, pronađeno je da je administracija Omega 3 masnih kiselina povećala njihov životni vek za otprilike jednu trećinu. Novije istraživanje u prestižnom Journal of the American Medical Association, posmatralo je efekte Omega 3 masnih kiselina na dužinu krajeva eukariotskih hromozoma
(telomera). Telomeri su strukture na krajevima hromozoma, koje su pokazatelji biološkog starenja. Za-mislite parče kanapa koje je obmotano, i svaki put kad se kanap razmrsi, on skraćuje  tvoj životni vek. Pa, telomeri su na krajevima tog kanapa i  sprečavaju da se kanap razmrsi –pa svaki put kad se  telomeri skrate, pokazatelj je da se Smrt približila za korak.
Genetički faktori, izlaganje određenim hemijskim supstancama, zapaljenja, gojaznost i smanjena fizička aktivnost – svi smanjuju dužinu telomera – i veruje se da doprinose procesu starenja. Istraživači sa Univerziteta Kalifornija, istraživali su da li je nivo Omega 3 masnih kiselina u krvi bio povezan sa promenama u dužini telomera. U istraživanju je   učestvovalo 608 ljudi koji su imali stalno koronarno arterijskooboljenje. Istraživači su posumnjali da Omega 3 masne kiseline (ePA i DHA) mogu imati  efekte na proces starenja. To je upravo ono što su pronašli!
Istraživači su otkrili da su kandidati, na kojima su vršena ispitivanja, sa najmanjom količinom DHA i ePA osetili najbržu stopu skraćenja telomera (pokazivača kraćeg života). Međutim, oni sa najvišim nivoom Omega 3 masnih kiselina, osetili su najsporiju stopu
skraćenja telomera. Svako standardno devijantno povećanje nivoa DHA+ePA je povezano sa 32-oprocentnom smanjenju šanse skraćenja telomera. Tako da, pitanje je, kako Omega 3
masne kiseline pomažu protiv starenja? Jedan od mehanizama je da Omega 3 masne kiseline smanjuju oštećenja slobodnih radikala, koja skraćuju telomere. UzimanjeOmega 3 masnih kiselina i konzumiranje velikih količina morske hrane je siguran „suplement“ da se produži život.

Reference:
1. Jolly CA, Muthukumar A, Avula CP, Troyer D, Fernandes G. Life span is prolonged in
food-restricted autoimmune-prone (NZB × NZW)F(1) mice fed a diet enriched with (n-3)
fatty acids. J Nutr, 2001;131 (10):2753-2760.
2. Farzaneh-Far R, Lin J, epel eS, Harris WS, Blackburn eH, Whooley MA. Association of
marine omega-3 fatty acid levels with telomeric aging in patients with coronary heart disease.
JAMA, 2010 Jan 20;303(3):250-7.

NE UZIMAJTE RIBLJA ULJA BEZ ANTIOKSIDANASA!

Sada kada znate da Omega 3 masne kiseline mogu da produže životni vek, možda ćete uzimati riblja ulja kao da su amino kiseline! Sačekajte samo trenutak – postoje neke stvari o ribljim uljima koje morate znati – za početnike, one u osetljive na oksidaciju. evo malog eksperimetna: uzmite nekoliko tableta sa ribljim uljem i napravite rupicu u njima,pa ih ostavite na stolu, izložene kiseoniku – možete da osetite da užasno neprijatno mirišu. Riblja ulja se neverovatno brzo kvare na vazduhu. Ako uzmete riblja ulja , morate ih uzeti sa
antioksidansom.
Istraživači sa Univerziteta Appalachian State, objavili su da uzimanje ribljih ulja bez antioksidanasa pre  napornog vežbanja može da izazove više štete nego koristi. Istraživači su postavili kandidate sportiste da odvežbaju jedan krug kondicionog treninga. Testirani kandidati su nasumice primali u periodu od šest nedelja riblje ulje (300 IU vitamina A i 200µg selena), riblje ulje sa antioksidansom ili placebo. Istraživači su merili nekoliko pokazatelja antioksidanasa u krvi. Zabrinjavajući pronalazak je bio da je grupa na ribljem ulju imala 53 procenata veću vrednost prostaglandina F2 u poređenju sa placebo grupom. F2-izoprostani su bioaktivne mešavine, koje se smatraju zlatnim standardom za određivanje oksidativnog stresa.
Interesantno, F2-izoprostani su povišeni kod gojaznosti i raznih drugih bolesti povezanih sa povišenim oksidativnim stresom ili oštećenjima slobodnih radikala. F2-izoprostani su  se povećali 53 procenata kada su Omega 3 masne kiseline uzimane same, ali samo 32,8 procenata kada su se Omega 3 masne kiseline uzimale sa velikim dozama antioksidanasa
vitamina (npr. C, e, A i selen). Ovo ukazuje da koingestinacija antioksidanasa sa Omega 3 masnim kiselinama pruža neku zaštitu od lipidne oksidacije.
Druga studija je objavila da ako uzimate riblje ulje, ona bi trebala biti konzumirana sa vitaminom E. Istraživači su posmatrali muškarce koji su konzumirali kontrolisanu  dijetu ukupno 28 nedelja. U prvih 10 nedelja, dobijali su kapsule sa placebo uljem (15 grama dnevno), u sledećih 10 nedelja su dobijali kapsule sa ribljim uljem (15 grama dnevno), a u
poslednjih osam nedelja su dobijali riblje ulje sa 200 mg vitamina E (alfa-tokoferol). Urinarno izbacivanje peroksidativnih proizvoda (malondialdehida) više se nego udvostručio kada su se uvele kapsule sa ribljim uljem, ali onda opale sa faktorom četiri kada je dodat vitamin E. Koncentracija vitamina E u crvenim krvnim zrncima je značajno opala kada su se varila riblja ulja, ali se i više nego oporavila sa suplementom vitamina E.
Da zaključimo, negativni efekti konzumacije ribljeg ulja mogu se izbeći uzimanjem ribljeg ulja sa vitaminom E. Ne uzimajte riblje ulje bez uzimanja suplemenata bogatih antioksidansima sa njim; možete načiniti više štete nego koristi.

Reference:
1. McAnulty SR, Nieman DC, Fox-Rabinovich M, Duran V, McAnulty LS, Henson DA, Jin
F, Landram MJ. effect of n-3 Fatty Acids and Antioxidants on Oxidative Stress after exercise.
Med Sci Sports exerc, 2010 Feb 13.
2. Nair, Padmanabhan P., et al. Dietary fish oil-induced changes in the distribution of
alpha-tocopherol, retinol, and beta-carotene in plasma, red blood cells, and platelets: modulation
by vitamin e.
American Journal of Clinical Nutrition, Vol. 58, July 1993, pp. 98-102.

STAVITE NEŠTO DRUGO U VAŠU ŠOLJICU ZA KAFU!

Kao i mnogi drugi bodibilderi, i ja sam navučen na kofein.Volim tu energiju koju daje za vežbanje, ali postoji nekoliko malih izmena koji se mogu ubaciti u ishranu da se izbegnu
neki od štetnih efekata uzimanja previše kofeina. Ako ste kofeinski zavisnik, istraživači ovomesečnog european Journal of Clinical Nutrition su proučavali efekte konzumiranja kafe
na endotelijalnu funkciju (kako se vaši krvni sudovi skupljaju i šire). Kandidati su bili zdravi i nisu bili gojazni, i bilo im je davana jedna šoljica kafe dnevno, koja se sastojala od 25 ml
espresa ili dekafeinisane kafe. Interesantno, rezultati su pokazali znatno smanjenje protoka krvi (za oko 22 procenta) posle konzumiranja kafe, sa maksimalnim efektom koji se desio   posle 60 minuta, a dekafeinisana kafa nije proizvela smanjenja protoka krvi niti širenja krvnih sudova.
Ako pijete kafu tokom celog dana i skupljate svoje krvne sudove, rizikujete da značajno povećate krvni pritisak i takođe izlažete povećanom riziku od kardiovaskularnih oboljenja.
Stoga, stavite nešto drugo u vašu šoljicu za kafu – alternativa
za zdraviji život je crni ili zeleni čaj.
Ako želite da produžite vaš bodibilderski život, čaj je zdravija alternativa kafi. Nova studija je objavila konzumiranje čaja, kao što su Omega 3 masne kiseline, može da pomogne protiv
starenja. Studija je objavila da je konzumiranje čaja bilo povezano sa povećanom dužinom telomera, što znači duži život za one koji piju čaj. Studija je proučavala 976 Kineza i otkrila
da su oni koji su pili više čaja imali duže telomere, odnosno manje oštećeni DNK. Osobine antioksidanasa u čaju i njegovih sastavnih nutricionističkih elemenata mogu da za-
štite telomere od oksidativnih oštećenja pri normalnom procesu starenja. Čaj je bogat polifenolima i sadrži karotenoide, tokoferole, askorbinsku kiselinu, mineralne i određene fitohemijske smeše. Ovi sastavni delovi rade protiv oksidativnih
oštećenja na nekoliko načina, uključujući i čišćenje opasnih reaktivnih
vrsta azota i kiseonika.
Sa svim stimulansima koje bodibilderi uzimaju pre vežbanja, kontrolisanje krvnog pritiska može biti težak posao bez korišćenja lekova na recept– ali uzimanje posebne vrste Rooibos čaja bi moglo da bude ono što doktori preporučuju. Istraživači su proučavali koja vrsta čaja ima najveći uticaj na širenje i azotnu i oksidativnu aktivnost. Kandidati su konzumirali crni, zeleni i Rooibos čaj, dok su mereni nivoi nitrooksidativnog enzima i pretvarača angiotenzina (ključni enzim koji steže krvne sudove i smanjuje proizvodnju azota i kiseonika). Samo je konzumiranje Roobios čaja dovela do značajnijeg sprečavanja enzima ACe koji steže krvne sudove, dok konzumiranje crnog i zelenog čaja nije imalo nikakvog efekta.
Sjajno otkriće je da je prosečno zaustavljanje aktivnosti ACe-a 30 minuta posle konzumiranja Roobios čaja bilo 6 procenata, u poređenju sa 16 procenata zaustavljanja aktivnosti ACe posle hroničnog unosa 10 mg enilaprila, leka koji se izdaje na recept.
Stoga, konzumiranje Roobios čaja, zajedno sa crnim i zelenim čajem tokom dana može biti bezbedan način da se snizi krvni pritisak, bez korišćenja lekova da se spreče efekti  povišenog krvnog pritiska stimulanasa koji se koriste pre vežbanja.
Ko je znao da će dodavanje ovih nekoliko sastojaka u vaš lifestyle poboljšati  vaš život i usporiti starenje? Možda ćemo svi jednog dana biti klonovi Betty Pariso i pobeđivati takmičare koji su upola mlađi od nas!

Reference:
1. Buscemi S, Verga S, Batsis JA, Donatelli M, Tranchina MR, Belmonte S, Mattina  A, Re
A, Cerasola G. Acute effects of coffee on endothelial function in healthy subjects. eur J Clin
Nutr, 2010.
2. Chan R, Woo J, Suen e, Leung J, Tang N. Chinese tea consumption is associated  with
longer telomere length in elderly Chinese men. Br J Nutr, 2010. Jan;103(1):107-13.
3. Persson IA, Persson K, H‰gg S, Andersson RG. effects of green tea, black tea and Rooibos
tea on angiotensin-converting enzyme and nitric oxide in healthy volunteers.
Public Health
Nutr, 2010 Feb 10:1-8.
4. Abrams WB, Davies RO & Gomez HJ (1984) Clinical pharmacology of enalapril. J
Hypertens Suppl, 2, 31-36.

U čemu je bila njihova tajna tada?

Prvo, da pojasnim za sve one koji su mislili da su nekada davno postojali superljudi: prosečna visina čoveka u antičko doba bila je oko 150 cm. To uključuje i gladijatore i rimske osvajače i bukvalno sve iz tog vremena. Moje je skromno mišljenje da je uzrok tome nedostatak raznovrsnosti ishrane i male količine proteina u istoj. Tu treba pridodati i neredovnost ishrane. Uglavnom je slika antičkog doba zasnovana na filmovima u kojima su učestvovali savremeni bodi bilderi. Međutim, treba uzeti u obzir da su ljudi tog vremena peške prelazili ogromne distance da bi se odmah nakon toga upuštali u dugotrajne i iznurujuće bitke, ili pravili borbene kampove, jednom rečju bili su izdržljivi, ali i snažni. Tajna je u, nećete verovati ishrani zasnovanoj mahom na biljnoj. Mi ćemo se zadržati na proteinskim izvorima. Oni su mahom bazirani na žitaricama i to celim zrnima istih. Žitarice su prilično dobro napakovane proteinima a kada se konzumiraju cele one sadrže i vitamine i minerale. Moglo bi se reći da je bitnije fokusirati se na pakovanje u kojem nam hrana dolazi nego na njen sadržaj a kada hrana dolazi “ucelo”, onako kako je nalazimo u prirodi, onda je to najbolje pakovanje. Dobar primer je recimo, hleb od celih žitarica. Dobar anti-primer je beli hleb. Dakle soja, pasulj, grašak, kikiriki, ražene pahuljice, ovsene pahuljice i mnogi drugi izvori biljnih proteina ne smeju nikako biti zanemareni u sportu kao što je bodi bilding jer nose svoje prednosti u odnosu na animalne proteine. Uvek napravi kombinaciju. Uvek znaj da nije sve samo meso i meso.

Sad, na kraju, moram vas pitati, da li ste očekivali neke tajne savete kako se na gladijatorski način pretrpavati mesom? Ako jeste žao mi je što sam vas razočarao, jer su prema istraživanjima, gladijatori najređe konzumirali meso.

Beli hleb

Ogoljeno od svoje ljuske, zrno pšenice samleveno i procesirano do nivoa belog brašna predstavlja pravi okidač za insulin a pritom mu nedostaju vlakna. Visok nivo insulina brzo smanji nivo šećera u krvi i to je jedan od osnovnih signala za osećaj gladi. I tako bez obzira što je stomak pun, nakon obroka sa belim hlebom vrlo brzo se javlja osećaj gladi. Jedenje belog hleba i peciva povezano je sa gojaznošću i srčanim bolestima.

Sokovi

Zamislimo da su vam dostupni prirodni sokovi od ceđenog voća. Na prvi pogled reklo bi se vrlo zdravo rešenje, puno korisnih materija. Ali činjenica je da ovi sokovi sadrže i prirodne šećere a iz sokova je naravno odstranjena pulpa koja je puna vlakana. Sam sok i šećeri u njemu čine nešto slično belom hlebu( doduše u mnogo manjoj meri), brzo podižu i brzo spuštaju nivo insulina i izazivaju osećaj gladi. Šta tek reći za veštačke sokove, prepune visokofruktoznog sirupa. Rešenje? Pravite smootie od voća, napitak u kojem zdržavate i voćnu pulpu.

Veštački zaslađivači i MSG

Zaslađivaći u sokovima i žvakama ili zaslađivači koje sami koristimo kada želimo izbeći šećer, izazivaju osećaj gladi jer šalju signal mozgu da je nešto slatkog ukusa pojedeno ali posle nekoliko trenutaka moždane ćelije “shvataju” da nema povišenja glukoze u krvi i počinju da “žude” za tim šećerom( u prevodu- hranom). Još je komplikovaniji mehanizam delovanja MSG-a ili mononatrijum- gltamata, pojačivača ukusa koji se koristi u supama, sušenim začinima( tipa vegeta), kineskoj hrani, salamama i paštetama, grickalicama i mnogim drugim. I ovaj začin izaziva pojačavanje osećaja gladi a dokaz su i ljudi koji ga konzumiraju redovno. Ti ljudi imaju tri puta veću šansu da budu gojazni, jer ova hemikalija blokira dejstvo “leptina”- hormona koji reguliše osećaj gladi i potrošnju energije.