Postoje načini ishrane koji nisu novi, široko su rasprostranjeni i imaju očigledne uticaje na zdravlje onih koji ih praktikuju. Da odmah na startu pojasnimo, dijeta nije izgladnjivanje radi gubitka kilograma, to je po definiciji pravilan način ishrane. Ono što mi najčešće podrazumevamo pod dijetom je redukciona dieta, odnosno pravilan način ishrane sa ciljem smanjenja kilograma.
Mediteranska dieta je način ishrane koji praktikuju uglavnom žitelji zemalja oko sredozemnog mora a naročito je popularizovana tokom ’90-tih. Na popularnosti dobija zbog činjenice da je zabeležen nizak procenat kardiovaskularnih oboljenja kod ljudi koji se hrane na ovaj način.
Šta je suština ove diete?
Prvo, osnovni i najzastupljeniji izvor masti čini maslinovo ulje. Konzumira se umerena količina mlečnih produkata, najčešće jogurt i sir. Tek nekoliko jaja nedeljno, umerena količina crvenog mesa i mnogo svežeg voća i povrća. Glavni izvor belančevina je meso peradi i riba. Konzumira se hleb od celog zrna. U nekim zemljama postoji još i umerena konzumacija vina.
Paradoks ove dijete je da iako stanovnici mediteranskih zemalja konzumiraju količinu masnoće jednaku kao i praktikanti zapadnjačkog načina ishrane, ovi oko sredozemlja imaju vrlo retko povišen pritisak i infarkt srca. To( problemi sa zdravljem srca i krvnih sudova) se može dobrim sportistima činiti kao vrlo daleko i kao nešto što se dešava samo drugima međutim, napomenimo da Vojvodina, ali i širi region sa sličnim navikama u ishrani spadaju u vrh svetske liste po broju kardiovaskularnih oboljenja po broju stanovnika.
Mediteranska dieta je način ishrane koji praktikuju uglavnom žitelji zemalja oko sredozemnog mora a naročito je popularizovana tokom ’90-tih. Na popularnosti dobija zbog činjenice da je zabeležen nizak procenat kardiovaskularnih oboljenja kod ljudi koji se hrane na ovaj način.
Šta je suština ove diete?
Prvo, osnovni i najzastupljeniji izvor masti čini maslinovo ulje. Konzumira se umerena količina mlečnih produkata, najčešće jogurt i sir. Tek nekoliko jaja nedeljno, umerena količina crvenog mesa i mnogo svežeg voća i povrća. Glavni izvor belančevina je meso peradi i riba. Konzumira se hleb od celog zrna. U nekim zemljama postoji još i umerena konzumacija vina.
Paradoks ove dijete je da iako stanovnici mediteranskih zemalja konzumiraju količinu masnoće jednaku kao i praktikanti zapadnjačkog načina ishrane, ovi oko sredozemlja imaju vrlo retko povišen pritisak i infarkt srca. To( problemi sa zdravljem srca i krvnih sudova) se može dobrim sportistima činiti kao vrlo daleko i kao nešto što se dešava samo drugima međutim, napomenimo da Vojvodina, ali i širi region sa sličnim navikama u ishrani spadaju u vrh svetske liste po broju kardiovaskularnih oboljenja po broju stanovnika.
Prednosti mediteranske ishrane su zainteresovale istraživače i utvrđeno je da i vitamin D koji stanovnici sredozemlja dobijaju preko sunčanja ima ulogu u zdravstvenim prednostima a maslinovo ulje pruža izvrsnu zaštitu od UV zračenja jer je incidenca melanoma kože u ovim zemljama prilično niska. Ovom svemu se mora dodati i fizički aktivan život i rad, koji čine deo mozaika. Smatramo da uz malo truda, možete isprobati ovu dijetu, bez da gladujete a pritom učinite nešto vrlo korisno za svoje zdravlje.
Reference:
www.dijeta.co, „Mediteranska dieta“, preuzeto 18.12.2013
www.wikipedia.org, „Mediterranian diet“, preuzeto 18.12.2013