Tekst preuzet iz „MD Srbija“ br.6
Autor: Jose Antonio, Ph.D., CSCS, FACSM, FNSCA, FISSN
Čuli ste ideju da će određeni tipovi režima vežbanja doneti vidna povećanja kod anaboličkih hormona, kao što je testosteron, hormon rasta i IGF-1 – i da ćete radeći te vežbe (npr. prateći određenu šemu intervala ponavanja-odmori), imati veće dobitke u mišićnoj masi kao i promene u anaboličkim hormonima. Evo interesantne studije koja je posmatrala upravo ovu konstataciju.
Dvanaest zdravih, 22-godišnjih muškaraca, trenirali su stezače lakata (biceps brachialis) nezavisno u roku od 15 nedelja razdvojenim danima i pod različitim hormonskim miljeima. U jednom režimu treninga, učesnici su izvodili odvojene vežbe sa tegovima za bicepse, osmišljene da se održi osnovna koncentracija hormona (nizak hormon Lh); u drugim uslovima treniranja. Učesnici su izvodili iste vežbe za ruke kao i u uslovima Lh, ali praćene odmah napornim vežbama za otpornost nogu, da bi izazvali veliko povećanje endogenih hormona (visok hormon hh).
Otkrili su da nije došlo do povišenja seruma hormona rasta (Gh), IGF-1 ili testosterona posle Lh protokola, ali da je došlo do značajnog povećanja ovih hormona 15 i 30 minuta odmah posle hh protokola. Reakcije hormona, koje su izazvane svakim ovim protokolom vežbi kasnije u toku treninga, bile su slične reakcijama izazvanim u ranim fazama treninga, što je pokazalo da su se različite reakcije hormona posle vežbanja održale tokom celog treninga. Ali, da li se ovo akutno povišenje sa svakim treningom prevodi u veće dobitke na veličini mišićnih vlakana? Pa, zato su i radili studije.
Otkrili su da je površina poprečnog preseka mišića (CSA) povećana za 12 procenata kod Lh i 10 procenata kod hh, bez razlika u uslovima. Slično, obe vrste mišićnih vlakana su povećane posle treniranja, bez efekta na povišenje hormonau hh uslovima. Jačina se povećala u obe ruke, ali povećanje se nije razlikovalo u Lh ili hh uslovima.
Uvek sam održavao da akutna povišenja u hormonima (merena u krvi) nisu toliko važna kao lokalna
signalna dešavanja na nivou mišićnih vlakana. Takođe, jasno je da određen nivo anaboličkih hormona (npr. hormona rasta ili testosterona) mora biti prisutan u suprafiziološkom ili možda farmakološkom nivou da bi pokrenuo pravu smislenu hipertrofiju. I to je, prijatelji moji, zašto egzogeni androgeni rade tako dobro.
KVERCETIN
Kvercetin (Qr) je poznat po svojim snažnim antioksidativnim mogućnostima i pokazao se da smanjuje oksidativni stres u dugotrajnom tretmanu dijabetesa izazvanim streptozotocinom (StZ) kod životinjskih primeraka. Naučnici znaju da antioksidansi
imaju značajan efekat na spermatogenezu, biologiju sperme i oksidativni stres, a promene u kapacitetu antioksidanasa se smatraju da učestvuju u patogenezi hroničnog dijabetesa.
U skorijoj studiji, broj spermatozoida, procenat pokretljivosti i kvaliteta sperme, kao i ukupni serum testosterona, porastao je značajno kod pacova sa dijabetesom kojima je davan Qr, u poređenju sa kontrolnom grupom. U histopatologiji, degeneracija i zapaljenje u ćelijama testisa usled dijabetesa su se poboljšali, a težina testisa kod grupe tretirane Qr-om je takođe značajno opala. tako da, iako je ova stvar davana pacovima, pomislio bih da vredi pokušati i na nama, dvonošcima. Mislim, kome ne bi trebala
malo veća mobilnost tamo dole?
MAST I TESTOSTERON JE KAO DA MEŠATE ULJEI VODU
Prema NAAFA websajtu, „osnovana1969. godine, NAAFA (National Association to Advance Fat Acceptance)je neprofitna građanska organizacija posvećena da iskoreni diskriminaciju zbog veličine u svim njenim oblicima.Cilj NAAFA-e je da pripomogne da se
izgradi društvo u kojem su ljudi svih veličina prihvaćeni sa poštovanjem i jednakošću u svim aspektima života. NAAFA će težiti ovom cilju kroz advokaturu, javno obrazovanje i podršku.“
Jeste li razumeli ovo? Građanska organizacija? Vi mora da me zezate. Bilo kako, neću ići na predavanje zašto se NAAFA glupira okolo kao građanska organizacija, a to je kao da Fidel Kastro kaže da je on kapitalista slobodnog tržišta. Postoji toliko razloga zbog kojih ne treba biti gojazan, pored toga što me to dovodi do ludila kada letim preko zemlje, a sedim pored nekog sa obimom ruske poretovljene mlade.
Na primer, znamo da je testosteron prisutan u plazmi (krvi) kao slobodni ili nevezani testosteron, vezan za albumin i kao seksualni hormon koji vezuje globulin (ShBG). Kod mršavih muškaraca, oko 2 procenta testosterona je nevezano, 44 procenta je vezano za ShBG i 50 procenata je vezano za albumin i druge proteine. Slobodni T i deo testosterona vezanog za albumin su biološki aktivni delovi testosterona.
Kada ste debeo čovek, naročito ako to sve nosite na stomaku ispod kaiša, dolazi do smanjenog ukupnog testosterona (tt), slobodnog testosterona (Ft) i ShBG-a, i većeg smanjenja tt-a i Ft-a sa povećanjem godina, u poređenju sa mršavim muškarcima. takođe, gojazni muškarci imaju smanjen broj spermatozoida u poređenju
sa mršavim. ustvari, 40 procenata gojaznih nedijabetskih i 50 procenata dijabetskih
muškaraca preko 45 godina starosti nisu imali normalne koncentracije Ft-a.
Stoga, biti mali debeli kućni muž je verovatno stanje najčešće povezano sa nenormalno niskim koncentracijama Ft-a kod muškaraca. tako da, ako ste stvarno za „prihvatanje debelih“, onda budite debeli, onda ste i za to da prihvatate niske koncentracije testosterona. A to, prijatelju moj, nije baš dobra stvar. Probudi se i pravac na vežbanje!
KLONITE SE STATINA
Upotreba statina (lekovi koji se koriste da smanje holesterol) je povezana sa smanjenim obimom testisa i višom učestalošću simptoma i znakova hi pogonadizma; takođe, korisnici statina imaju niže nivoe ukupnog i izmerenog slobodnog testosterona. tako da, ako baš vi uzimate ove lekove, nemojte biti iznenađeni da pored smanjenog holesterola, oni smanje i mogućnost vaših privatnih delova da „se dignu na uzbunu“. A to nije dobro. NEMA
ŠTETNIH EFEKATA ALI IPAK ZABRANJENI
Anabolički steroidi rade. I to rade veoma dobro. Neki od popularnih lekova uključuju: metiltestosteron, metadienon, nandrolon, testosteron esteri i stanozolol. Nedavno, nesteroidne alternative anaboličkih steroida su bile razvijene da selektivno pokrenu androgene receptore ili u mišićnom ili koštanom tkivu.
Ovi takozvani selektivni androgeni modulatori receptora (SArM) su trenutno podvrgnuti kasnim kliničkim ispitivanjima i zabranjeni su od strane Svetske Anti-doping Agenvije (WADA) od januara 2008. Njihova celokupna sintetička struktura jedva da ima veze sa steroidima, ali određene funkcionalne grupe dopuštaju pokretanje selektivnog tkiva ili sprečavanje androgenih receptora i stoga, stimulaciju rasta mišića bez rizika od ozbiljnih neželjenih efekata, koji se obično sreću kod terapija zamene steroida.
Jeste li pročitali ovo? Bez rizika od neželjenih efekata; pa zašto su ih onda zabranili? Zar ne bi trebala WADA da zabrani pušenje cigareta jer ono ubije više ljudi svake godine nego prosečan broj stanovnika urbanizovanog kineskog grada?!?
References:
1. West DW, Burd NA, tang JE, et al. Elevations in
ostensibly anabolic hormones with resistance exercise
enhance neither training-induced muscle hypertrophy
nor strength of the elbow flexors. J Appl Physiol,
108:60-7.
2. Khaki A, Fathiazad F, Nouri M, et al. Beneficial effects
of quercetin on sperm parameters in streptozotocin-induced
diabetic male rats. Phytother res.
3. Mah PM, Wittert GA. obesity and testicular function.
Mol Cell Endocrinol, 316:180-6.
4. Dhindsa S, Miller MG, McWhirter CL, et al.
testosterone Concentrations in Diabetic and NonDiabetic
obese
Men. Diabetes Care.
5. Corona G, Boddi V, Balercia G, et al. the Effect
of Statin therapy on testosterone Levels in Subjects
Consulting for Erectile Dysfunction. J Sex Med.
6. thevis M, Schanzer W. Synthetic anabolic
agents: steroids and nonsteroidal selective androgen
receptor modulators. handb Exp Pharmacol, 99-126.